Українська та зарубіжна поезія

Вірші на українській мові






К пруду

Не осуждай меня, пойми:
Я не хочу тебя обидеть,
Но слишком больно ненавидеть,-
Я не умею жить с людьми.

И знаю, с ними – задохнусь.
Я весь иной, я чуждой веры.
Их ласки жалки, ссоры серы…
Пусти меня! Я их боюсь.

Не знаю сам, куда пойду.
Они везде, их слишком много…
Спущусь тропинкою отлогой
К давно затихшему пруду.

Они и тут – но отвернусь,
Следов их наблюдать не стану,
Пускай обман – я рад обману…
Уединенью предаюсь.

Вода прозрачнее стекла
Над ней и в ней кусты рябины.
Вдыхаю запах бледной тины…
Вода немая умерла.

И неподвижен тихий пруд…
Но тишине не доверяю,
И вновь душа трепещет,- знаю,
Они меня и здесь найдут.

И слышу, кто-то шепчет мне:
“Скорей, скорей! Уединенье,
Забвение, освобожденье –
Лишь там… внизу… на дне… на дне…”

1895 г.

1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars (1 votes, average: 5,00 out of 5)

К пруду - ГИППИУС ЗИНАИДА НИКОЛАЕВНА
 »